Dodir reči
Dobro došli na forum..DODIR REČI

Mesto za odmor i relaksaciju..dobro društvo i mnoštvo različitih tema čine ovaj forum jedinstvenim..

Ako vam je potrebno mesto za opuštanje posle napornog dana, ne tražite dalje..


Da bi ste videli sve teme, odvojite par minuta za registraciju i družite se sa nama..
Zadnje teme
» Dobro jutro, dobar dan, dobro vece
Pon 01 Okt 2018, 18:14 od popovac

» Kaladont
Sub 12 Maj 2018, 09:09 od popovac

» 10000 poljubaca, a može i više..
Sub 12 Maj 2018, 09:07 od popovac

» LIVE chat
Sub 12 Maj 2018, 09:04 od popovac

» Dajte nadimak osobi iznad :)
Sub 12 Maj 2018, 08:59 od popovac

» Pričamo u dve reči
Sub 12 Maj 2018, 08:51 od popovac

» Pričajmo smajlićima
Sub 12 Maj 2018, 08:49 od popovac

» Izmeni jedno slovo
Sub 12 Maj 2018, 08:46 od popovac

» Upravo slusam
Ned 29 Apr 2018, 22:24 od popovac

» Ljubavne izreke
Sub 31 Mar 2018, 21:49 od popovac

Naj bolji poslanici
Hermosa Preciosa (2906)
 
Wishmaster (2213)
 
Sanjammm (1931)
 
Malena40 (1636)
 
Sanjalica (1595)
 
Milica (1413)
 
Poisson (726)
 
popovac (463)
 
fabia (347)
 
Dambo (282)
 


BROJEVI: Nepoznati, od DNK do moždanih ćelija

Ići dole

BROJEVI: Nepoznati, od DNK do moždanih ćelija

Počalji od Sanjalica taj Uto 01 Nov 2016, 16:02

96 – Procenat univerzuma koji je sačinjen od nepoznatih komponenti: veruje se da je 23% sačinjeno od nama nerazumljive tamne materije, za koju znamo samo na osnovu gravitacionih dejstava sa drugom materijom, a 73% je sačinjeno od tamne energije, potpuno enigmatskog entiteta, koji izgleda da igra važnu ulogu u širenju kosmosa.
Na običnu materiju, koja tvori atome poznatih objekata kao što su zvezde i vidljivi delovi galaksija, otpada samo 4 procenta kosmosa.

12.500 – Prosečan broj gena u ljudskom genomu čija funkcija nam još nije poznata. Po čini približno 50% ukupnog broja ljudskih proteinskih gena.
A geni su samo 2% ukupnog genoma. Ostali delovi služe za regulaciju aktiviranja gena, ali šta je tu korisno a šta je „đubre“ ostaje misterija za sada.
Oko 3,5 procenata našeg genoma sadrži nekodirani DNK koji delimo sa miševima i pacovima ali čiju funkciju ne razumemo.

5.000.000 – Procenjeni broj neopisanih vrsta na našoj planeti; taj broj bi mogao da iznosi i 50 miliona. Samo oko 1,9 miliona vrsta ima svoja naučna imena.
Ogroman broj bakterija, insekata i bića iz morskih dubina ostala su neispitana. Veruje se da je današnji broj vrsta manji od 1 procenta svih koje su ikada živele na Zemlji.

85.000.000.000 – Procenjeni broj ćelija u ljudskom mozgu a koji nisu neuroni. Oni čine manje od 50% svih moždanih ćelija.
Naučnici su tek nedavno počeli da prave katalog funkcija preostalih ćelija, poznatih kao glia. One možda stvaraju bitni izolacioni materijal za neurone, poznat kao mielin; vare i čiste mrtve ćelije u mozgu; i pomažu stvaranju i održavanju veznih tačaka između neurona i ostalih ćelija.

12 – Količina vode, u milijardama litara u sekundi, novootkrivene dubinske okeanske struje koja nosi vodu bogatu kiseonikom na sever od Antarktika, snabdevajući na kraju dubinske slojeve Indijskog i Tihog okeana.
Taj tok je ekvivalentan količini 40 Amazona. Najveća okeanska struja po zapremini vode je Antraktička cirkumpolarna struja, koja nosi neverovatnih 130 milijardi litara vode svake sekunde.

0,4 – Predviđeni pad Ph morske vode, sa 8,2 na 7,8, do kraja ovog stoleća ako se nastavi sadašnji trend, prema izveštaju američke agencije za okeane i atmosferu.
To znači da je od vremena industrijske revolucije kiselost mora porasla za 150 procenata. Ovakve promene su pogubne za životinje sa ljušturama, korale i riblju mlađ.

35 – Prosečna količina soli u moru, merena u hiljaditim delovima (ppt). Tu spada i hlor, najrasprostranjeniji rastvoreni materijal u morskoj vodi, u koncentraciji od oko 19 ppt, a slede natrijum (11 ppt), sulfat (2,7 ppt), magnezijum (1,3 ppt), kalcijum (0,4 ppt) i kallijum (0,4 ppt).

1.000.000 – Približan broj bakterijskih ćelija u kubnom santimetru morske vode. Ukupan broj mikroorganizama u svim okeanima je oko 1030.
Na njih otpada oko polovine celokupne okeanske biomase i oni proizvode polovinu čitavog kiseonika u našoj atmosferi. Ukupno, te bakterije su teške kao 240 milijardi afričkih slonova.

250.000 – Procenjen broj poznatih okeanskih vrsta, kako je utvrdio prošlogodišnji popis morskog habitata. Popis je obuhvatio više od 6.000 novih morskih vrsta.
Veruje se da je broj neotkrivenih vrsta, uključujući i mikrosvet, mogao da iznosi i više stotina miliona.
1 – Broj planeta (Zemlja) koje imaju okeane. Ali Saturnov najveći satelit, Titan, ima jezera etana, dok Encelad možda ima okean morske vode ispod površine. Moguće je i da Jupiterova Evropa krije okean ispod svoje kore.

BROJEVI: Elementi, od najnovijeg do najskupljeg
4 – Predstavlja broj elemenata koji su postojali 3 minuta nakon Velikog praska. Zbog ekstremnih temperatura, vodonik, helijum, litijum i berilijum su postojali samo u vidu golih atomskih jezgara.
Tek nekih 300.000 godina kasnije, stvari su se dovoljno ohladile da bi mogli da nastanu atomi.

117 – Atomski broj (koji pokazuje broj protona u jezgru) ununseptijuma (Uus), najnovijeg elementa u periodnom sistemu. Otkriven u vidu šest atoma u ruskom ciklotronu U400 aprila 2010. godine, to je peti elemenat koji je otkriven u poslednjoj deceniji.
„Teškaš“ periodnog sistema, ununoktijum (Uuo) (sa 118 protona), sintetizovan je 2006. u američkoj laboratoriji Lawrence Berkeley.

8 х 1024 – Vreme poluraspada, dato u godinama, telurijuma-128, najduže je među svim radioaktivnim izotopima. Berilijum-13 traje samo 2,7 х 10-21 sekund.

Kalijum-40, sa vremenom poluraspada od 1,3 milijarde godina, pomaže da se datiraju geološki uzorci, sa ugljenikom-14, sa poluživotom od 5.730 godina, lako može da se utvrdi starost organske materije, kao što su kosti ili drvo.
1
30.000.000 – Broj godina tipičnog atoma broma u okeanima, što je najduže od svih elemenata. Prosečan atom kalaja, jedan od najreaktivnijih elemenata u okeannima, provede tamo samo pet godina.

72 – Rasprostranjenost atoma vodonika u univerzumu, ako se gleda procenat ukupne težine. Za njim dolazi helijum, sa 26 procenata, i kiseonik, sa 1 procentom.
Na Zemlji, kiseonik je najrasprostranjeniji i u kori (46 procenata) i u okeanima (86 procenata). Elemenat 91, protaktinijum, i 86, astatin, nalaze se među najređim na planeti – ukupne rezerve astatina na Zemlji ne premašuju 30 grama.

$2.500 – Tolika je trenutna cena unce rodijuma (Rh), najskupljeg elementa na Zemlji. Koristi se u juvelirstvu, laboratorijama i za svećice za avione. Sledeći na toj listi su platina ($1.544 za uncu), zlato ($1.243) i iridijum ($750).
Na njih otpada oko polovine celokupne okeanske biomase i oni proizvode polovinu čitavog kiseonika u našoj atmosferi. Ukupno, te bakterije su teške kao 240 milijardi afričkih slonova.
avatar
Sanjalica
...
...

Ženski Posts : 1595
Likes : 41
Join date : 10.10.2016

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu