Zanimljivi načini manipulacije ljudskog mozga

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mnoge su studije dokazale da mozak bez ikakvih problema može stvoriti lažno sećanje, odnosno izmisliti neki događaj u vašem detinjstvu koji se zapravo nikada nije ni desio. Pored toga, tu su i brojni načini da prevarite svoj mozak jednostavnim trikovima.

Iako imamo osećaj da u svakom trenutku imamo potpunu kontrolu, istraživanja nam pokazuju da se našim mozgom može lako izmanipulisati. Na ljudski mozak i odluke koje donosi utiče masa faktora kojih nismo ni svesni – od boja koje nas okružuju, pa sve do temperature u sobi. U nastavku pročitajte pet eksperimenata koji su dokazali da se ljudskim mozgom može manipulisati.


Iluzija vantelesnog iskustva i teleportiranja

U jednom eksperimentu nučnici su uspeli izmanipulisati mozak ispitanika da pomisli kako napušta vlastito telo, a pored toga, i da se učesnici teleportuju u različite delove sobe. Naravno, učesnici eksperimenta su svo vreme nepomično ležali u skeneru mozga.

Da bi malo bolje shvatili kako naš mozak određuje gde se telo nalazi, naučnici su kreirali eksperiment u kojem su učesnicima koji su ležali u skeneru mozga na glavu stavili uređaj za prikaz virtualne stvarnosti.

Pomoću kamera u drugom delu prostorije koje su povezane sa uređajem za prikaz virtualne stvarnosti, učesnici su u krupnom planu mogli videti telo stranca kako leži, dok je njihovo vlastito telo bilo u pozadini. Da bi kreirali iluziju vantelesnog iskustva, naučnici bi dotakeli telo stranca, a mozak ispitanika bi odmah registorvao senzaciju. Iako ju je samo video na ekranu.


U samo nekoliko sekundi mozak ispitanika se spojio sa drugim telom, što je dovelo do iluzije da se nalazite u tuđem telu. U ovom eksperimentu vantelesnog iskustva ispitanici nisu osećali da lebde uokolo, već sasvim normalno... u telu potpunog stranca.

Istraživači su otišli i korak dalje, ispitujući moždanu aktivnost učesnika nakon što su ih teleportovali u različite delove prostorije koristeći istu metodu (kamere). Naučnici su uspešno dekodirali podatke iz mozga i na taj način shvatili gde su ispitanici mislili da se nalaze u tim momentima. U eksperimentu je otkriveno da nam hipokampus, gde se veruje da se nalaze GPS ćelije (ako ih uopšte imamo), pomaže da utvrdimo gde se naše telo trenutno nalazi. Ranija su istraživanja pokazala da pacovi imaju ćelije u mozgovima koje funkcionišu poput GPS-a, ali još uvek nije potvrđeno da ih imaju ljudi.


Manipulacija ljudskog mozga temperaturom

U zavisnosti od temperature u sobi, naše misli i ponašanje mogu biti drastično različiti, a da toga nismo ni svesni. Uticaj spoljašnje temperature na ljudski mozak se već neko vreme proučava, a jedno od zanimljivijih istraživanja vezano je za način na koji doživljavamo kriminalne radnje.

Ispitanici jedne studije koji su sedeli u sobama sa visokom temperaturom su u većini slučajeva osudili nečije kriminalno ponašanje kao spontano, dok su ispitanici u hladnim sobama za isti zločin tvrdili da je hladnokrvan i počinjen sa predumišljajem. Očigledno, ovo može imati ogroman uticaj na ishod suđenja ili kaznu. Do sad se u sudnicama širom sveta nije razmišlalo o ovoj jednostavnoj manipulaciji ljudskog mozga temperaturom, ali ko zna... možda će u budućnosti porota morati sedeti u sobama sa određenom temperaturom...

Još je jedna studija pokazala da temperatura utiče na poverenje i kriminalno ponašanje. Tokom eksperimenta, ruka nekih ispitanika je bila zagrejana, dok su drugi u ruci čuvali led. Odvojeni i smešteni u (lažni) zatvor, testni subjekti su dobili priliku da svedoče protiv svog partnera u zamenu za umanjenu kaznu. Ako oba osumnjičena odbiju da svedoče, biće pušteni na slobodu. Rezultati su pokazali da su testirani subjekti sa ledom u ruci u duplo više slučajeva svedočili protiv svog partnera. Na kraju studije je zaključeno da ljudi više veruju jedni drugima kada im je toplo.


Povećanje nivoa saosećanja

Naučnici sa univerziteta u Kaliforniji su nedavno otkrili da se nivo saosećanja može manipulisati menjanjem hemijskog sastava mozga. Ovo važno otkriće nam govori da biologija utiče na društveno ponašanje i više nego što smo do sad mislili.

U eksperimentu su učesnici dobili tabletu, ili tolkapon ili placebo. Tolkapon se obično koristi za lečenje Parkinsonove bolesti, a on u mozgu poboljšava delovanje dopamina, koji je povezan sa motivacijom i nagradom u prefrontalnom korteksu. Ukratko, od dopamina se osećamo dobro.

Nakon što su popili tabletu učesnici su dobili zadatak da podele novac između sebe i nepoznatog stranca. U poređenju sa ljudima koji su dobili placebo, učesnici koji su dobili tolkapon su u mnogo više slučajeva jednako podelili novac sa strancem.

"Mi obično mislimo da je fer ponašanje stabilna karakteristika, deo nečije ličnosti", na kraju je zaključio istraživač Ming Hsu. "Naša studija ne odbacuje ovu ideju, ali i pokazuje kako se ovom osobinom može manipulisati ciljanjem određenih neurohemijskih spojeva u ljudskom mozgu."


Stimulacija kreativnosti

Još jedna stvar kojom se očigledno može manipulisati jeste naša kreativnost. Ovo su dokazali istraživači sa univerziteta Karolina koji su stimulisali mozak ispitanika električnom energijom. Cilj je bio da proizvedu alfa oscilacije u frontalnom korteksu, jer su ove vrste moždanih talasa povezane sa kreativnošću. Alfa oscilacije se obično javljaju kada se opustite i zatvorite oči. One su vezane za sanjarenje, duboko razmišljanje i nastanak ideja.

Ispitanici su prvo uradili test kreativnosti, a zatim je pola njih dobilo dobilo električnu stimulaciju mozga namenjenu generisanju alfa oscilacija, dok je druga polovina dobila lažnu stimulaciju. U oba slučaja ispitanici su osetili blago peckanje, tako da nisu znali da li su dobili pravu ili lažnu stimulaciju.

Rezultati su bili impresivni. Učesnici koji su primili pravu električnu stimulaciju su u proseku bili bolji za oko 7,4 posto na ponovljenom testu. "To je prilično velika razlika kada je u pitanju kreativnost", zaključio je istraživač Flavio Frohlich. "Nekoliko učesnika je pokazao neverovatne pomake u kreativnosti. To je bio vrlo jasan učinak."

Prema jednoj studiji iz 2009. godine ne morate priključiti struju na mozak da bi bili kreativniji. Na vaš mozak može uticati i boja sobe u kojoj se nalazite. Ako želite generisati više kreativne ideje, boravite u plavoj sobi. Ako radite neki posao koji zahteva tačnost i preciznost, boravite u crvenoj sobi.


Vaš mozak može misliti da ste nevidljivi

Koristeći istu metodu kao i u gore navedenoj iluziji vantelesnog iskustva (učesnici leže u skeneru mozga, a na glavi imaju uređaj za prikaz virtualne stvarnosti), naučnici su uspeli izmanipulisati ispitanike da se osećaju nevidljivim.

U testu koji je rađen na 20 ljudi, 75 posto ih je doživelo iluziju. Testirani subjekti su na glavi imali uređaj za prikaz virtualne stvarnosti koji je spojen na kamere koje su snimale prazan prostor. Istraživači bi zatim četkicom dodirnuli njihov stomak, a u isto vrijeme napravili isti pokret četkicom i u praznom prostoru koji ispitanik vidi. S obzirom da ljudski mozak pokušava spojiti ono što vidi sa onim što oseća, na ovaj način se stvori iluzija da je telo zapravo nevidljivo.

"Jako sam podložan iluzijama, tako da je ovo na meni uspelo", rekao je istraživač Arvid Guterstam koji je i sam pokušao iluziju. "Imate osećaj da imate telo, ali je nevidljivo. Ne znam kako bi se osećao da imam fantomsko telo, ali pretpostavljam da bi se osećao ovako."

Za sledeći deo eksperimenta učesnicima je rečeno da gledaju gore. Njihovi uređaji za prikaz virtualne stvarnosti su prikazivali ljude koji gledaju dole prema njima sa strogim izrazima lica. Naučnici tvrde da učesnici uopšte nisu bili zabrinuti kao što su bili kada su osećali da su im tela vidljiva.

Neki stručnjaci veruju da se ovaj efekt može koristiti za lečenje fobija, a u budućim eksperimentima naučnici žele otkriti kako nevidljivost može uticati na nečije moralne izbore.