Davanje drugima je davanje SEBI

od **Sanjalica** Čet 27 Okt 2016, 23:55

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naučeni smo da ako bismo željeli iskazali sebe na ispravan način, potrebno je da dajemo.

Svi smo već čuli da je bolje davati nego primati, ali je li to zaista tako? Kako možemo davati, ako nemamo dovoljno za svoje potrebe? Naši sveti oci kršćanstva su rekli da mi primamo kroz davanje. Je li to samo lijepo sročena mistična rečenica?

Ipak ono što se lako pronalazi iza ovih riječi je da sve ono što dajemo svetu, mi u stvari dajemo sebi. Što god čovjek želi da iskusi u svom životu, može to iskusiti i tako što daje drugima. Ali kako mogu dati, ako nemam ili nemam dovoljno? Ali kad dajemo drugima, onda iskušavamo da imamo. Kako?

U ljudskom mozgu se nalazi dio koji se zove limbički mozak, za koji se zna da je neuvjetovan vremenom i objektima. To znači da taj dio mozga ne pravi razliku između sebe i drugih, i nema shvaćanje o vremenu kao prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Taj vrlo važni dio mozga koji nema shvaćanje o vremenu i objektima, doživljava kao primanje svaki put kada dajem, jer on nema osjećaj razlike kada davanje ide ka vani ili kada davanje ide ka nama.

Naše tijelo je prvo koje iskušava sve što dajemo drugima. Kada se molimo za druge, kada imamo izvjesne osjećaje za druge, kada želimo i molimo od Boga iscjeljenje od bolesti, ljubav, mir, napredak za naše voljene ili bilo koga drugog, ma gdje da se oni nalazili na ovoj planeti,onda i naše tijelo iskušava taj mir, ljubav, iscjeljenje, napredak. U tom procesu se jasno iskušava koliko je davanje zapravo primanje.

Tako, ako kritizirate druge ljude, ako ih ne podnosite, vaš mozak ne pravi razliku između vas i drugih i kritiku uperenu na druge ljude iskušava kao samokritiku i samo nezadovoljstvo. Ako vam je stalo do drugih, pomažete im i podržavate ih, taj dio mozga ne zna u kom pravcu idu takve emocije, pa mozak to uvijek prihvaća kao poklon namijenjen nama samima. Sve što dajemo drugima, taj dio mozga iskušava kao davanje nama samima.

Najveći među nama mnogo čine za druge ljude, jer što više služimo drugima to više dobivamo – onaj koji služi drugima, dobiva naviše.

Kada služimo drugim ljudima, mi ustvari ne služimo njima – to je samo iluzija. Mi služimo samima sebi. Što više dajemo, to više dobivamo. Ali tako biva samo u slučaju kada dajemo ne da bismo dobili zauzvrat, već kada dajemo bez očekivanja da ćemo dobiti nešto zauzvrat, čak i bez želje da dobijemo natrag, već iz čiste želje da se povežemo s drugim, kome treba naša pomoć, da mu poslužimo na najbolji mogući način.

od Gost Pet 28 Okt 2016, 08:42

Divan tekst, bravo Sanajalice ... ja i ocekivanja odavno vodimo bitku...Zivjeti sretna bez njih ,ljudi bi bili sretniji...Svako ko je iskusio ljepotu davanja zna cemu tezi.

od **Hermosa Preciosa** Čet 23 Mar 2017, 22:48

Da bi voleo druge, moraš prvo zavoleti sebe..stara izreka, zlata vredna..Treba raditi na sebi, bogatiti duh, ne telo, tada istinski postajemo bogati, bogati da bi pružili, da bi voleli Smile

od **sebastjan** Pet 02 Jun 2017, 21:09

U tome lezi prilicno velika istina, ali istina je i to da je nas mozak, odnosno nasa licna psiholoska atmofera prilicno "zagadjena" materijalnim potrebama ...kojima zapravo nikad kraja.
Mi smo ljudi koji u svemu traze svoj interes i korist za sebe. Primanje nam je uvek milije od davanja. Ili kad nesto dajemo, uvek ocekujemo vise, ili bar toliko koliko smo dali.
Ako iskreno zagledamo sebe i svoje stavove po tom pitanju, verujem da bi nam bilo jako tesko nabrojati situacije gde smo davali oberucke ...bez ocekivanja nekog uzvratnog interesa, i da smo pri tome osetili srecu sto smo nekom nesto ucinili.
Kosliko smo iskreni prema sebi ...koliko je bilo takvih situacija ????

Ne bih da sada zalazim u tehnicke "medicinske" detalje koji deo mozga je odgovoran za te aktivnosti ...i sta se pri tome u mozgu desava ...bla bla ...jer za mene je tu licno odgovorna ona strana nase psihe koja se zove ...VOLJA. Ili da zadjem jos malo dublje u psihu i da kazem ...da je za to odgovorna nasa svest. Jer ako nismo svesni sta je ispravno, kako mozemo imati volju da nesto promenimo u nasem zivotu.

Ali ajde jos malo dublje da zadjemo u svest ...kako da budemo svesni da je davanje bolje od primanja, ako ne volimo iskreno? Ako nismo nikog bezuslovno voleli (osim rodjenu decu) kako onda da steknemo svest o tome sta je ljubav? Jer po mom ubedjenju, da bih nekom pruzio sve od sebe, moram imato bezuslovnu ljubav prema tom nekom. Bezuslovno davanje, je rezultat bezuslovne ljubavi. U protivnom, sve je podlozno interesu. Dacu ti nesto, ako ...ili pruzicu ti nesto pod uslovom ...itd itd.

A postati svestan toga, je zapravo veliki i mukotrpan rad na samom sebi u tom pravcu. Cinjenica je ....kako mislimo, tako i radimo. Kako radimo takve i navike sticemo. Kakve navike imamo, takav i karakter gradimo. Da bi smo to promenili iz korena, treba iz korena da menjamo misljenje, da bi ono lancano menjalo i nase navike i nas karakter.

Koliko smo spremni da menjamo sebe, svoje razmisljanje, svoja dela i svoj karakter? Koliko smo spremni da menjamo svoju sudbinu ?

od Sponsored content

Davanje drugima je davanje SEBI

Davanje drugima je davanje SEBI

Re: Davanje drugima je davanje SEBI

Re: Davanje drugima je davanje SEBI

Re: Davanje drugima je davanje SEBI

Re: Davanje drugima je davanje SEBI