Najveće zablude čovečanstva

[You must be registered and logged in to see this image.]

Znate li da se 50-ih godina prošlog veka smatralo da ćemo 2000. ići na međuplanetarna putovanja? Ljudi su i 1910. godine mislili da će u 2000. u svakodnevnoj upotrebi biti i svemirske letelice i roboti...

Davnih 60-ih godina nam se činilo i da ćemo do sada već sigurno putovati na Mars.

Tokom 20. veka 2000. godina uvek je spominjana kao neka prekretnica, vreme na koje bismo mogli ostvariti svoje snove vezane uz promenu u modi i tehnologiji.

Čak i kada smo joj se u potpunosti približili i dalje smo zamišljali kakva će biti ta 2000. i kakva bi nam divna iznenađenja mogla doneti.

Portal Io9 napravio je svojevrstan Timeline predviđanja o 2000. godini tokom 20. veka uz pomoć jednog od Smithsonian blogova.

Još 1900. godine građevinski inženjer Džon Elfret Votkins je napisao članak "Šta bi se moglo dogoditi u idućih 100 godina" koji je objavljen u decembru 1900. u časopisu Ladies Home Journal. Bilo je tu tačnih predviđanja, ali naravno i onih netačnih.

Votkins je bio u pravu kada je napisao da će automobili biti jeftiniji od konja, da će se topao i hladan vazduh "pumpati" u kućama i da će nam kamere omogućiti da vidimo događaje sa druge strane sveta. Bio je "malo u krivu" što se tiče superjakih ljudi, lokalno primenjenih lekova i nestanka muva i komaraca. Deo njegove vizije za 2000. su bila i vazdušna putovanja, ali ne avionom već cepelinom.


Te 1910. godine francuski umetnik Villemard napisao je kako zamišlja buduću tehnologiju. Predviđanja o transportu i medijima su bila prilično tačna - električni vozovi, motori, helikopteri, korespodencija i kinemafografija. Druga predviđanja, poput brijača robota kao i grejanje na hemijski element radijum se do sada još nisu ostvarila.



U 1930-oj većina modnih predviđanja o 2000. godini bila su zabavnog karaktera sa puno većim naglaskom na tehnološke inovacije, a ne na estetske prednosti - žene u haljinama koje se same menjaju, odeća koja će kontrolisati temperaturu, tkanine izrađene od aluminijuma. Ali, najveće modno predviđanje koje je dao jedan dizajner iz tog doba je da će suknje i haljine gotovo u potpunosti nestati te da će ih zamijeniti pantalone. A najtačnije predviđanje je bilo da će ljudi na sebi nositi telefon i radio.

Godine 1950. se desio pravi bum predviđanja o 2000-oj. U februaru je magazin Popular Mechanics objavio članak "Čuda koja ćete videti u idućih 50 godina" u čijem središtu je izmišljena porodica Dobson koja živi u fiktivnom predgrađu Totenvila. Bio je to veliki skok od predviđanja ranijih decenija.

Nakon katastrofe cepelina Hindenburg i porastu popularnosti aviona, predviđanja o svemirskim brodovima zamenila su predviđanja o nadzvučnim avionima.

Članak je imao i neke sanjalačke ideje o tome kako će hemija uneti revoluciju u naše živote - da će se tanjiri razgrađivati umesti prati, da će se sve za kuću praviti od perive sintetike koju bi jednostavno mogli da polijete crevom kada poželite da očistite kuću, kao i da će se odbačeno donje rublje od veštačke svile pretvarati u bombone.

Ali, dali su i neke naznake o Internetu. Porodica Dobson je naravno imala televizor, telefon i radio. Kada je Joe Dobson razgovarao telefonom sa prijateljem u udaljenom gradu oni su mogli da vide jedan drugoga, a njegova supruga Jane Dobson je puno kupovala putem TV prodaje.

Iste godine američki predsednik Hari Truman dao je svoja predviđanja o 2000. godini. Truman je predvidio da će biti mir u svetu i da će atom biti pod međunarodnom kontrolom. Ujedinjene nacije će biti glavno telo koje će imati snage za očuvanje međunarodnog prava i poretka, svetska trgovina će se regulisati pod nadzorom Međunarodne trgovinske organizacije, a ostali narodi će deliti američki prosperitet kroz prošireni program tehničke pomoći nerazvijenim zemljama.

Komunizam će biti potisnut, ali ne silom oružja već apelom u glavama i srcima ljudi, predvideo je tada Truman.

Godine 1952. pisac Robert Heinlein predvideo je da će sredstva za kontracepciju promeniti odnos muškaraca i žena (iako ne u toj meri koliko je on mislio) i da će telefoni biti toliko mali da će stati u torbicu. Ipak, njegova ostala predviđanja su bila i više nego optimistična. Zamislio je da ćemo do kraja milenijuma imati lek za rak i po želji odlaziti na međuplanetarna putovanja.

Nuklearni optimizam atomskog doba došao je u novembru 1956. u magazinu Southland magazine's. U članku naslova "Vi i godina 2000." spominje se kako će radijacija pomagati pri uzgoju gigantskog povrća, kako će poljoprivrednicima pomagati roboti na daljinsko upravljanje koji će brati i transportovati useve. Ali, ne vole svi da jedu gigantsko povrće, pa će oni moći da izaberu hranu u obliku tableta.

Video snimak iz te godine predviđa kako ćemo pripremati hranu 2000. godine. Ono što je posebno uzbudljivo o ovom videu nisu električne indukcijske rerne ili piletina pečena uz pomoć infracrvenih zraka već upotreba kompjuterizovanih kućnih pomagala, nešto poput automatizovanog sistema kuvanja.

Artur C. Klark predvideo je 1964. da će telekomunikacije 2000. biti puno čistije i jasnije. Klark je predvideo da ćemo moći da dobijemo ljude u bilo koje vreme, iako i ne znamo na kojoj se trenutno lokaciji nalaze i da će ljudi svoj posao moći da vode i sa Tahitija ako tako žele.



Magazin The Futurist objavio je 1967. predviđanja tadašnjeg potpredsednika Hjuberta Hemfrija za idućih 20 godina i o 2000. godini. Hemfri je zamislio da ćemo eliminisati sve bakterijske i virusne bolesti, da ćemo moći da ispravimo sve genetski nasledne mane i bolesti, da ćemo uzgajati i proizvoditi sintetičke proteine i kontrolisati vreme barem na regionalnom nivou.

Predvideo je i da će ljudi sleteti na Mars i tamo napraviti istraživačku stanicu bez posade koja će na Zemlju slati sve o toj planeti. To je bilo samo dve godine pre nego što je Nil Armstrong hodao po površini Meseca, a Mars se nije činio baš "puno dalje".



Artur C. Klark dao je 1974. viziju budućnosti koja se ostvarila. Kada su ga pitali o 2001. godini Klark je tačno predvideo da ćemo pre te godine u svojim domovima imati kompjuterske konzole koje će nas povezivati i međusobno i sa svim informacijama koje će nam ikada biti potrebne.

1975. su naši svemirski snovi još uvek bili prilično optimistični. NASA je tada predvidela da bi 2000. mogli imati "svemirske kolonije" i da ćemo na njima iskopavati rude.



Magazin Omni objavio je 1982. Future Almanac u kojem je svetu obećao novu svemirsku agenciju. New York Times se takođe okrenuo budućnosti i objavio kolekciju N.R. Kleinfielda "Brz pogled u 2000. godinu" u kojoj su skupljena predviđanja više futurologa. Roj Amara je predvideo da ćemo živeti u manjim, "uniformisanim" kućama i da će porodice imati samo jedno ili čak nijedno dete.

Sugerisao je i da ćemo do 2000. voziti manje automobile od kojih će 10 posto možda biti na električni pogon. Piter Švarc je predvideo pad General Motorsa, a zamislio je da ćemo do 2000. moći elektronski da komuniciramo sa svim stvarima u kući - od brave do rerne. Barbara Hubard je predvidela da ćemo sa Meseca i asteroida iskopavati rude.

Čovečanstvo živi u opsenama, oduvek..Ali, neizvesnost budućnosti daje nadu da će biti bolje..pa, neka su i opsene, ja glasam za njih